Svijeća u keliji
Sveti Avramije Zatvornik
2 slike · Teme
Srpska pravoslavna crkva 11. novembra, po starom kalendaru 29. oktobra, slavi Svetog prepodobnog Avramija Zatvornika. U crkvenom je kalendaru dan označen kao slava, a Avramijevdan je krsna slava nekih srpskih porodica.
Avramije je rođen u Maloj Aziji oko 290. godine, u pobožnoj i imućnoj porodici. Roditelji su ga, ne znajući za njegovu tajnu želju za samoćom, hteli da ožene, i on je na kraju pristao; ali sedmog dana posle svadbe izašao je iz grada i nastanio se u praznoj kućici dva potrkališta dalje. Kada su ga posle sedamdeset dana našli na molitvi, zamolio ih je da ga ne uznemiravaju, zaključao je vrata i ostavio malo prozorče kroz koje je primao hranu. U monaštvu je proveo pedeset godina, a za to vreme izašao je među ljude samo dva puta: prvi put da obrati jedno selo u kome su svi bili neznabošci, a drugi put da spase svoju nećaku Mariju, koja je bila napustila podvig i otišla u daleki grad. Selo ga je okivalo, tuklo i kamenjem zatrpavalo, ali on se vraćao, i posle tri godine taj narod je primio krštenje. Avramije se upokojio u miru 360. godine, u sedamdesetoj godini života.
Prvi dan 11. novembar 2026. pada u sredu, u sedmicu 23. po Duhovima, glas 6. Na liturgiji se tog dana čitaju Prva poslanica Solunjanima (2,1-8) i jevanđelje po Luki (11,9-13). U istom danu Crkva se seća i prepodobnomučenice Anastasije Rimljanke, koja je stradala u Rimu pod carem Dekijem, u trećem veku. Avramije je živeo u Maloj Aziji u četvrtom, i njih dvoje stoje jedan uz drugi u istom danu kalendara.
U narodu se ovaj dan zove Avramijevdan, po imenu Avram i njegovom obliku Avramije. Avramijevdan je krsna slava nekih srpskih porodica, i to pretežno u donjem Podrinju: zapadno od Drine u okolini Srebrenice, Vlasenice i Zvornika, a istočno od Drine u Sokolskoj nahiji, Rađevini, Jadru, Mačvi, Šabačkoj posavini i Šabačkoj pocerini. To je mala slava, i za nju se zna koliko je mala: u celoj Dabrobosanskoj mitropoliji zabeleženo je osamdesetih godina 19. veka samo 38 porodica koje su je slavile, a 35 od njih, 92 odsto, živele su u istočnoj Bosni, oko Srebrenice i Vlasenice. Zato uz ovaj dan ne ide nikakva trpeza i nikakvo jelo, kao što uz Mitrovdan ide kolač i žito. Ono što se u narodu o njemu pripoveda vezano je za strpljenje: veruje se da nedaće koje naiđu na Avramijevdan treba istrpeti do kraja, jer je strpljenje vrlina koju je ovaj svetac najviše pokazao. Pedeset godina u tesnoj keliji, sa dva izlaska među ljude, jesu njegov najbolji dokaz za to.
