Jesenje jutro
Vozdviženje časnog Krsta – Krstovdan
2 slike · Teme
Srpska pravoslavna crkva 27. septembra, po starom kalendaru 14. septembra, slavi Vozdviženje časnog Krsta, u narodu poznato kao Krstovdan. Praznik spada među dvanaest velikih praznika pravoslavne Crkve.
Toga dana Crkva pominje pronalazak Krsta na Golgoti i njegov povratak iz Persije u Jerusalim. Carica Jelena, majka cara Konstantina, obilazeći Svetu zemlju naredila je da se sruši Venerin hram podignut na Golgoti i da se na tom mestu kopa; u zemlji su nađena tri krsta. Patrijarh Makarije rekao je da se krstovi redom polažu na mrtvaca, i kada je treći krst dotakao telo, mrtvac je oživeo. Tako je prepoznat časni Krst, koji je 628. godine vraćen iz Persije, gde je ležao četrnaest godina, a car Iraklije ga je u Jerusalim uneo bos i u skromnoj odeći.
Na liturgiji se tog dana čita Prva poslanica apostola Pavla Korinćanima, u kojoj Pavle piše da je reč o krstu ludost onima koji ginu, a sila Božja onima koji se spasavaju. On dodaje da Judejci ištu znake i Jelini traže mudrost, a mi propovedamo Hrista raspetoga, Judejcima sablazan, a Jelinima ludost. Krstovdan je i hramovna slava crkava posvećenih Časnom krstu, a slavi ga i jedan broj srpskih porodica kao svoju krsnu slavu.
U narodu se Krstovdan vezuje za prelaz u jesen: veruje se da se tog dana zemlja zatvara i da se zmije povlače pod zemlju, pa ih do proleća nema. Običaj je i da se tog dana bere i osvećuje bosiljak, biljka koju narod zove božja, i da se unese u kuću za zdravlje i mir ukućana. U pčelarskim krajevima kadili su se pčelinjaci pred zimu.
