Mraz na grani
Prepodobni Kirijak Otšelnik – Miholjdan
2 slike · Teme
Srpska pravoslavna crkva 12. oktobra, po starom kalendaru 29. septembra, slavi Prepodobnog Kirijaka Otšelnika. U crkvenom kalendaru dan je označen kao slava, a u narodu je poznat kao Miholjdan.
Kirijak je rođen u Korintu, u porodici sveštenika, a sa osamnaest godina otišao je u Jerusalim i stupio u manastir. Posle Jerusalima živeo je kod svetog Gerasima na Jordanu, pa u manastiru svetog Jevtimija, a onda je menjao pustinjska mesta bežeći od ljudske slave. Za sebe je govorio da ga sunce nikada nije videlo da jede ni da se na koga gnevi. Crkva ga pominje kao moćnog iscelitelja bolnih i blagog utešitelja tužnih, a živeo je 109 godina.
U crkvenom kalendaru tog dana stoji Prepodobni Kirijak Otšelnik, a Miholjdan je ime iz narodne tradicije. Najčešće se objašnjava kalendarskom razlikom: praznik je po starom kalendaru 29. septembar, dan kada zapadna crkva slavi arhanđela Mihaila, a ime Miholjdan nastalo je od Mihalj ili Mihovil, kako se Mihailo zove kod Mađara i Hrvata. Zato je praznik bio raširen u srpskim krajevima pod Austrougarskom i najpre prihvaćen u Karlovačkoj mitropoliji, dok pojedini autori ipak dovode u pitanje tu vezu. Mihailov sopstveni praznik, Aranđelovdan, slavi se 21. novembra.
Posle Miholjdana, po narodnom verovanju, počinje prava jesen, a topli dani oko praznika zovu se miholjsko leto. Kaže se i da kakvo je vreme na Miholjdan, takva će biti i zima. Tog dana se ne rade teški kućni poslovi i ne sklapaju se brakovi, ali se poslovi u polju i bašti privode kraju, a Miholjdan je i krsna slava mnogih porodica. Na slavskoj trpezi su kolač, žito, sveća i crno vino: kolač je hleb života, žito se kuva za zdravlje ukućana i za pretke, sveća je svetlost Hristovog učenja, a vino je krv Hristova.
