Mitrovdanska trpeza
Mitrovdan
2 slike · Teme
Srpska pravoslavna crkva 8. novembra, po starom kalendaru 26. oktobra, slavi Svetog velikomučenika Dimitrija Solunskog, u narodu poznatog kao Mitrovdan. U crkvenom je kalendaru dan označen kao slava i crveno slovo, a mnoge ga porodice slave kao svoju krsnu slavu.
Dimitrije je rođen u Solunu u trećem veku, u vojvodskoj porodici koja je tajno verovala u Hrista. Posle smrti roditelja car Maksimijan ga je postavio za namesnika solunske oblasti i naredio mu da progoni hrišćane, ali Dimitrije naredbu nije poslušao nego je javno propovedao Hristovu veru. Zbog toga je završio u tamnici, a po žitiju je stradao od kopalja u osvit 26. oktobra po starom, odnosno 8. novembra po novom kalendaru, godine 306. Pre toga je sve svoje imanje predao sluzi Lupu, da ga razdeli siromašnima, a hrišćani su ga tajno sahranili i nad njegovim grobom je kasnije podignuta crkva. Mošti su ostale u Solunu, gde se i danas nalaze, a u Srpskoj pravoslavnoj crkvi Svetom Dimitriju posvećeno je više od 120 hramova; Sremska Mitrovica ga nosi u svom grbu od 1388. godine.
Prvi dan 8. novembar 2026. pada u nedelju, na Nedelju 23. po Duhovima, glas 6. Na liturgiji se tog dana čitaju poslanica Jevrejima (12,6-13; 25-27), druga poslanica Timoteju (2,1-10), jevanđelje po Mateju (8,23-27) i jevanđelje po Jovanu (15,17-16,2). Uz Svetog Dimitrija Crkva se tog dana seća i velikog zemljotresa u Carigradu 740. godine. Dan kasnije, 9. novembra, slavi se Sveti mučenik Nestor, mladić koga je Dimitrije blagoslovio da izađe na megdan carskom divu i koji je zbog toga stradao. Dan ranije, u subotu 7. novembra, bile su Mitrovske zadušnice, dan posvećen molitvi za upokojene.
U narodu se ovaj dan zove Mitrovdan, po imenu Dimitrije i njegovim narodnim oblicima Mitar i Mita, a po broju onih koji ga slave ubraja se među pet najvećih srpskih slava. Mitrovdan je krsna slava mnogih porodica, krsno ime nekih esnafa i dan održavanja zavetina u mnogim mestima. Najvažniji mitrovdanski običaj vezan je za uoči praznika: treba biti kod svoje kuće, jer se veruje da će onaj ko na Mitrovdan ne bude u svom domu noćivati po tuđim kućama cele godine. Uz Mitrovdan ide i hajdučki rastanak: hajduci su se tada rastajali da bi prezimili kod jataka i ponovo se sastali o Đurđevdanu, pa se Mitrovdan zove hajdučki rastanak, a Đurđevdan hajdučki sastanak. Do Mitrovdana su morali da budu završeni veliki poslovi na polju, stoka se vraćala s planinskih pašnjaka u doline, a domaćinstva su pripremala ogrev za zimu, jer je dan u narodu granica posle koje zima može svakog časa da iznenadi. Veruje se i da vreme na Mitrovdan predskazuje kakva zima dolazi, a ako 8. novembra padne sneg, kaže se da je Sveti Dimitrije došao na belom konju i da će sneg ostati do aprila. Na slavskoj trpezi su kolač, žito, sveća i crno vino: kolač je hleb života, žito se kuva za zdravlje ukućana i za pretke, sveća je svetlost Hristovog učenja, a vino je krv Hristova.
