Prepodobni Prohor Pčinjski

Srpska pravoslavna crkva 1. novembra, po starom kalendaru 19. oktobra, slavi Prepodobnog Prohora Pčinjskog, u narodu poznatog kao Prohorovdan. U crkvenom kalendaru dan je označen kao slava, a mnoge porodice ga slave kao svoju krsnu slavu.

Prohor je rođen u prvoj polovini XI veka, u okolini Ovčeg polja, od pobožnih roditelja Jovana i Ane. Još kao mladić otišao je u isposništvo u pećinu Nagoričinsku, istočno od Kumanova, gde je sreo lovca Diogena i prorekao mu da će postati car. Posle toga se povukao u planinu Kozjak, južno od Vranja, i u jednoj maloj pećini proveo trideset godina, a po žitiju se upokojio posle šezdeset i dve godine isposničkog života. Kada je Diogen zaista seo na carski presto kao vizantijski car Roman IV Diogen (1067-1071), tražio je pećinu u kojoj se starac podvizavao i našao njegove mošti, pa je na obali Pčinje podigao hram posvećen prepodobnom Prohoru. Deo moštiju car je odneo u Carigrad, jedan deo je docnije dospeo u Ljubostinju, a ostatak se i danas nalazi u manastiru pod Kozjakom.

Prvi dan novembra 2026. pada u nedelju, na Nedelju 22. po Duhovima, glas 5: na liturgiji se tog dana čita poslanica Galatima (6,11-18) i jevanđelje po Luki (16,19-31), o bogatašu i ubogom Lazaru. U manastiru Prepodobnog Prohora Pčinjskog pod Kozjakom 1. novembar je slava manastirskog patrona, pa se tog dana služi liturgija i veliki broj vernika se upućuje ka manastiru; dan ranije, na Svetog Luku, bogoslužbeno se proslavlja i taj praznik, jer je prva crkva koju je car Diogen podigao bila posvećena Svetom Luki. Manastir ima i druge sabore u godini: drugi veliki sabir je za Svetog kralja Milutina, 12. novembra, a treći na Ivanjdan, 7. jula, kad se narod okuplja na Rođenje Svetog Jovana Krstitelja. Uz Prohora Crkva tog dana slavi i Svetog proroka Joila i Prepodobnog Jovana Rilskog, a u nekim kalendarima i Svetog mučenika Uara.

U narodu se ovaj dan zove Prohorovdan, i veliki broj porodica ga slavi kao krsnu slavu, a praznik je i manastirska slava jednog od najvećih manastira na jugu Srbije. Narodno predanje priča da je Diogen lovio po kozjačkim šumama i da je, sledeći ranjenu srnu, stigao do pećine u kojoj se Prohor podvizavao, i da je srna pred lovcem potražila zaklon kod starca; taj susret je ovekovečen i na fresci na južnom zidu manastirske crkve. Veruje se i da Prohor nije video ljudsko lice više od trideset godina, sve do tog susreta. Manastir je osnovan u XI veku, a u XIV veku ga je obnovio sveti kralj Milutin. Na slavskoj trpezi su kolač, žito, sveća i crno vino: kolač je hleb života, žito se kuva za zdravlje ukućana i za pretke, sveća je svetlost Hristovog učenja, a vino je krv Hristova.