Vreteno i vuna
Prepodobna mati Paraskeva (Sveta Petka) – Trnova
2 slike · Teme
Srpska pravoslavna crkva 27. oktobra, po starom kalendaru 14. oktobra, slavi Prepodobnu mati Paraskevu, u narodu poznatu kao Svetu Petku. U crkvenom kalendaru dan je označen kao slava, a u narodu se zove i Petkovdan i Petkovica.
Prepodobna Paraskeva rođena je u gradu Epivatu, između Silimvrije i Carigrada, u imućnoj i pobožnoj hrišćanskoj porodici. Njen brat Jevtimije zamonašio se mlad i postao episkop Maditski. Još kao devojčica, slušajući u crkvi reči Jevanđelja „Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe i uzme krst svoj" (Mk 8,34), odlučila je da ostavi sve; po smrti roditelja otišla je najpre u Carigrad, a zatim u jordansku pustinju, gde je provela dugi niz godina u postu i molitvi. Po glasu anđela vratila se u Epivat, tamo živela još dve godine i upokojila se, a njene mošti prenošene su potom u Carigrad, Trnovo i Beograd, i danas se nalaze u rumunskom gradu Jašiju. Treba je razlikovati od Prepodobnomučenice Paraskeve Rimljanke, koja se slavi 8. avgusta (26. jula po starom kalendaru): ona je postradala mučenički i zato je „Prepodobnomučenica“, a ova je prepodobna i upokojila se u pustinji, u podvigu i molitvi.
Na večernji tog dana čitaju se tri čitanja iz Priča Solomonovih (3,1-9; 4,7-15; 5,15-24 i 6,1-3), a na jutrenju Jevanđelje po Luki, začalo 33 (7,36-50), o ženi koja je suzama oprala Hristove noge. Na liturgiji se čitaju poslanica Galatima, začalo 208 (3,23-29), u kojoj stoji da „nema više ni muškog ni ženskog, jer ste vi svi jedan u Hristu Isusu", i Jevanđelje po Mateju, začalo 104 (25,1-13), o deset devojaka koje su izašle u susret ženiku. U crkvenom kalendaru 27. oktobar je označen kao slava, a u oktobru se kao slave obeležavaju i Začeće Svetog Jovana, Miholjdan, Pokrov, Tomindan i Lučindan.
U narodu se ovaj dan zove i Petkovdan, a slava Petkovica, i smatra se ženskim praznikom. Svetu Petku najviše slave žene i majke, a poštuju je kao zaštitnicu žena i bolesnih. Po narodnom verovanju, na njen dan se ne pere veš, ne šije i ne radi težak posao. Uz crkve posvećene Svetoj Petki obično se nalaze izvori, a takva voda postoji i u Beogradu, u Kalemegdanskoj tvrđavi, gde su njene mošti dugo počivale. Mnoge porodice je obeležavaju kao krsnu slavu ili preslavu, a po broju onih koji je slave Petkovica je šesta slava u Srbiji. Na slavskoj trpezi su kolač, žito, sveća i crno vino: kolač je hleb života, žito se kuva za zdravlje ukućana i za pretke, sveća je svetlost Hristovog učenja, a vino je krv Hristova.
