Žito i svijeća
Začeće svetog Jovana Preteče i Krstitelja
2 slike · Teme
Srpska pravoslavna crkva 6. oktobra, po starom kalendaru 23. septembra, slavi Začeće svetog Jovana Preteče i Krstitelja. U crkvenom kalendaru dan je označen kao slava, a u narodu kao dan krštenja i molitve za potomstvo.
Zaharija je bio sveštenik u jerusalimskom hramu, a Jelisaveta njegova žena. Oboje su bili stari i bez dece, i oboje su se molili za potomstvo. Kada im je arhanđel Gavrilo javio da će dobiti sina, Zaharija je posumnjao i ostao bez govora. Kada je dete rođeno, na pločici je napisao „Jovan mu je ime” (Jevanđelje po Luki 1,63) i govor mu se vratio.
Jovan je Preteča zato što je išao pred Hristom, a Krstitelj zato što je u reci Jordan krstio Hrista (Jevanđelje po Mateju 3,13–17). Crkva na ovaj dan proslavlja milost, čudo i mudrost Božiju: milost prema pobožnim i pravednim roditeljima, čudo začeća u prestareloj Jelisavetinoj utrobi i mudrost u domostrojiteljstvu ljudskog spasenja.
U narodu je Začeće dan krštenja: deca se krštavaju upravo tada ili se barem dogovori datum, a oni koji nemaju dece mole se za potomstvo. Na slavskoj trpezi su kolač, žito, sveća i crno vino: kolač je hleb života, žito se kuva za zdravlje ukućana i za pretke, sveća je svetlost Hristovog učenja, a vino je krv Hristova.
