Sveti apostol i jevanđelist Luka – Lučindan

Srpska pravoslavna crkva 31. oktobra, po starom kalendaru 18. oktobra, slavi Svetog apostola i jevanđelista Luku, u narodu poznatog kao Lučindan. U crkvenom kalendaru dan je označen kao slava, a u mnogim porodicama se slavi i kao krsna slava.

Sveti Luka je rođen u Antiohiji Sirijskoj, a u mladosti je izučio grčku filozofiju i medicinu i po zanimanju je bio lekar. U Jerusalimu je video Spasitelja licem u lice, čuo njegovu nauku i bio uvršćen među Sedamdeset apostola, a vaskrslog Gospoda video je sa Kleopom na putu za Emaus. Posle silaska Svetog Duha postao je saradnik apostola Pavla, koji ga u poslanici Kološanima pozdravlja rečima „Pozdravlja vas Luka, lekar ljubazni" (Kol 4,14). Napisao je jevanđelje oko 60. godine i Dela apostolska, a posle Pavlove smrti propovedao je u Italiji, Dalmaciji i Makedoniji. Umro je u osamdeset četvrtoj godini, u gradu Tebi u Beotiji, a njegove mošti su prenete u Carigrad u vreme cara Konstancija.

Na liturgiji se tog dana čita poslanica apostola Pavla Kološanima (4,5-11; 14-18), u kojoj Pavle preporučuje braću i pozdravlja Luku kao lekara, i jevanđelje po Luki (10,16-21) o sedamdesetorici koje se vraćaju s radošću i o rečima „radujte se što su imena vaša napisana na nebesima". Uz Svetog Luku Crkva tog dana slavi i Svetog Petra Cetinjskog, mitropolita crnogorskog, čije mošti počivaju u manastiru Cetinjskom. U tom manastiru se na Lučindan služi arhijerejska liturgija i blagosilja slavski kolač. Bogoslovija Svetog Petra Cetinjskog tog dana slavi svoju krsnu slavu.

U narodu se ovaj dan zove Lučindan, i spada među češće krsne slave u srpskom narodu. U mnogim krajevima domaćini opasuju torove koncem, uz reči „Ide Luka, evo vuka", da vukovi ne bi davili stoku. Veruje se da se na Lučindan sazna kakva zima dolazi: u južnoj Srbiji se gata po prvom gostu koji uđe u kuću, a u Crnoj Gori se kaže da je duga na nebu pojas Svetog Luke. Narodna izreka kaže „Sveti Luka, sneg do kuka", jer se dan smatra granicom između jeseni i zime, a po narodnom verovanju se tada nisu radili teški poslovi. Na slavskoj trpezi su kolač, žito, sveća i crno vino: kolač je hleb života, žito se kuva za zdravlje ukućana i za pretke, sveća je svetlost Hristovog učenja, a vino je krv Hristova.