Svijeća na prozoru
Sveti mučenici Sergije i Vakho – Srđevdan
2 slike · Teme
Srpska pravoslavna crkva 20. oktobra, po starom kalendaru 7. oktobra, slavi Svete mučenike Sergija i Vakha, u narodu poznat kao Srđevdan. U crkvenom kalendaru dan je označen kao slava, a u narodu se ovaj svetitelj zove i Sveti Srđ.
Sergije i Vakho bili su Rimljani i prvi među velikašima na dvoru cara Maksimijana, koji ih je uvažavao zbog mudrosti u savetima, hrabrosti u ratovima i vernosti u službama. Kada se saznalo da su hrišćani i da odbijaju da prinesu žrtvu rimskim bogovima, car je naredio da im skinu vojničko odelo, prstenje i sve odlike njihovog zvanja, da ih obuku u ženske košulje i stave im gvozdene obruče oko vrata, pa ih je tako vodio ulicama Rima na ruglo. Poslao ih je zatim na Istok, namesniku Antiohu, koji je svoj položaj dobio njihovom preporukom; Vakha su tukli dok nije izdahnuo, a Sergija su obuli u gvozdene opanke sa ekserima i odveli u Rosaf u Siriji, gde je posečen mačem. Postradali su oko 303. godine, a spomen im je određen za 7. oktobar, dan kada je Sergije postradao.
Na liturgiji se tog dana čita poslanica apostola Pavla Kološanima (1,1-2; 7-11), u kojoj Pavle i Timotej pozdravljaju svetu i vernu braću u Hristu, a iz Jevanđelja po Luki (8,1-3) priča o ženama koje su išle za Hristom i služile mu svojim imanjem: Mariji Magdaleni, Jovani i Susani. U crkvenom kalendaru 20. oktobar je označen kao slava, a u oktobru se kao slave obeležavaju i Začeće Svetog Jovana, Miholjdan, Pokrov, Tomindan, Sveta Petka i Lučindan. Poštovanje ovih mučenika bilo je posebno jako u srednjem veku: car Justinijan podigao im je crkvu u Carigradu, a na prostoru između Drača i Dubrovnika bilo je, prema sačuvanim podacima, više od 15 crkava posvećenih njima. Prema predanju, u Mileševu su prilikom prenosa moštiju Svetog Save iz Trnova prenete i mošti Sergija i Vakha, gde su njihove freske iz najranijeg perioda freskopisa.
Srđevdan je krsna slava mnogih porodica, a Sveti Srđ se u narodu smatra zaštitnikom obućara, opančara i zemljoradnika — predanje kaže da na svoj dan obilazi obućare i s njima praznuje. Ratari tog dana ne izlaze u polje i ne rade ništa sa volovima, jer se Sveti Srđ smatra volujskim svecem; u narodu je Srđevdan i prava prirodna granica između jeseni i zime. Po predanju, tog dana i divlje zveri postaju pitome i krotke. Na slavskoj trpezi su kolač, žito, sveća i crno vino: kolač je hleb života, žito se kuva za zdravlje ukućana i za pretke, sveća je svetlost Hristovog učenja, a vino je krv Hristova.
